Šta je zapravo digitalna transformacija? Koji preduslovi su potrebni da bi se ona sprovela?

U svakodnevnoj komunikaciji, sve više se susrećemo sa pojmom digitalne transformacije. Digitalna transformacija svakako nije nastala zbog COVID pandemije, ali je ona primorala kompanije da se praktično preko noći prilagode novonastaloj situaciji. Kako ona postaje neizbežna i obuhvata značajne izmene dosadašnjih načina razmišljanja, poslovanja i tehnologija odlučili smo da postavimo par pitanja ekspertu iz ove oblasti, a to je Aleksandar Vratonjić Gligorijević

Šta je zapravo digitalna transformacija? Koji preduslovi su potrebni da bi se ona sprovela?

Odmah moram da parafraziram mog dragog kolegu Momira Đekića, sada direktora u jednoj poznatoj IT kompaniji – digitalna transformacija predstavlja suštinsku promenu jednog biznisa. Suštinsku kao što se gusenica transformiše u leptira i postaje nešto sasvim drugačije od onoga što je nekad bila. Dakle ne pričamo ovde o prelasku biznisa iz jednog manjeg obima poslovanja u veći, već o promeni koja sa sobom otvara potpuno nove poglede i horizonte kad je u pitanju način rada, tržište, konkurencija, i najvažnije – kad su u pitanju korisnici. Ovde pričamo o sinergetskom zbiru uticaja pojedinačnih projekata preduzetih unutar kompanije koji omogućavaju kako operativna poboljšanja kao što je automatizacija procesa i bolje donošenje odluka na bazi podataka, tako i ona strateška koja se tiču toga gde jedan biznis želi da bude u budućnosti, kako tretira svoje korisnike, svoje zaposlene, kako se brzo menja u odnosu na nove zahteve sa tržišta, koliko brzo „uči“… Činjenica jeste da se ni mi kao ljudi, a ni naše organizacije, nikada ne uzdignemo na nivo naših ciljeva već uvek spadamo do nivoa na kojem se nalaze naši unutrašnji sistemi.

Šta nije digitalna transformacija, a često nam se čini da jeste?

Vrlo često vidimo da se pojam informatizacije (eng. digitization), odnosno pretvaranje nekog fizičkog resursa kao što je npr. parče papira u njegov digitalni ekvivalent, i pojam digitalizacije tj. izmene nekog procesa u radu na način da bude podržan nekim digitalnim alatom npr. plaćanje preko interneta umesto odlaska u banku, smatra digitalnom transformacijom. Ovo su neophodni koraci da bismo došli do projekata koji se mogu svrstati pod digitalnu transformaciju biznisa, ali daleko od toga da su oni „digitalna transformacija“. Iako je digitalna transformacija tema o kojoj se priča sada već nekoliko godina unazad i u našoj zemlji, više od trećine vlasnika biznisa ne smatra da im je neophodna pomoć u poslovnoj transformaciji kompanije kako bi je uveli u digitalno doba, a nažalost većina onih koji su i spremni da unajme „eksperte za digitalnu transformaciju“ misle da neće morati lično da se angažuju na projektima digitalne transformacije. Bez aktivnog učešća vlasnika i menadžmenta, ovi projekti jednostavno neće uspeti ili će njihov ishod biti razočaravajući što je još gore jer može dovesti do zaključka da „nama to ne treba“. Ovo je jedan od ključnih razloga zašto je 70% projekata koji nose obeležje digitalne transformacije neuspešno.

Koji je prvi korak u procesu digitalne transformacije, bez obzira na vrstu biznisa?

Identifikovanje poslovnih ciljeva i postavljanje prioriteta kad su oni u pitanju. Tek kad znamo šta hoćemo da radimo i gde hoćemo da budemo i kada, možemo da počnemo da radimo na odabiru puta koji će nas do te tačke dovesti. A da bismo to uradili kako valja, prvo što moramo da imamo u vidu jeste vizura naših korisnika. Ipak kreiranje proizvoda i usluga tako da donose suštinsku vrednost našim korisnicima i rešavaju njihove prave probleme je tema za sebe.

Koje su Vaše top knjige vezane za digitalnu transformaciju?

Mogu da preporučim bilo koje štivo koja se bavi najpre poslovnom transformacijom, potom konceptima inovacija, agilnog poslovanja itd. sa akcentom na prilagođavanje proizvoda i usluga spram potreba korisnika. Ipak ništa od toga nije jednostavno „korisničko uputstvo“ koje samo treba pratiti do cilja. Prava vrednost dolazi iz neumornog niza pokušaja i pogreški iz kojih ima šta da se brzo nauči i promeni i proba iznova. Neke od popularnijih knjiga koje su dobre kao početni korak su „Why Digital Transformations Fail” od Tonija Saldane kao i „Digital Transformation Game Plan“ od Obrajana, Šijaoa i Mejsona.

Opišite nam neki Vaš interesantan projekat vezan za digitalnu transformaciju?

Mislim da je važnije ono što sam naučio radeći takve projekte te ću podeliti jednu lekciju koja može poslužiti za nauk svima. Kao neko ko je karijeru gradio u sistem integratorskim kompanijama, firmama koje suštinski izvode projekte u svrhu informatizacije i digitalizacije kod svojih korisnika, nažalost često sam bio u poziciji da nas korisnik vidi kao pukog izvođača radova koji je unajmljen da obavi posao tehničke implementacije rešenja. Jedna od najnezgodnijih pozicija u kojima možeš da se nađeš, kao takav unajmljeni izvođač radova, jeste kada si odabran da implementiraš neko tehnološko rešenje koje je verovatno korisnik samostalno zamislio i onda nešto ne radi kako je pretpostavljeno, a objektivno je činjenica da problem „nije do nas“. Šta to znači? Najčešća praksa je da se svaki projekat posmatra kao izolovani niz aktivnosti koji ima svoje ciljeve i rokove za koje je određen tim ljudi sazdan od predstavnika firme korisnika i naše kompanije koji je odgovoran za uspešnu izvedbu. Potom u radu dođe do nekih poteškoća pa ispadne da se one ne mogu rešiti od strane ljudi koji su zaduženi za taj projekat kod korisnika već mora da se traži odobrenje od neke druge organizacione jedinice u okviru njihove kompanije, ili od „centrale“ iz nekog drugog grada ili zemlje ili od nekog drugog unajmljenog izvođača koji je radio neki drugi sistem sa kojim naše rešenje treba da sarađuje i tako stvari počnu da se otežu u nedogled što izaziva frustraciju, nezadovoljstvo svih uključenih u projekat…

Ovo što sam opisao je klasičan scenario u kojem plaćamo cenu manjka neophodnih ovlašćenja ili svesti o važnosti holističkog pristupa svakom projektu. To je „business as usual“ pristup i verovatno se neće nikad promeniti. Tako možda još i može nešto da se uradi ako pričamo o projektima digitalizacije, ali za suštinsku digitalnu transformaciju ovakav pristup je apsolutno neadekvatan. Zahvalan sam na pojavi paradigme digitalne transformacije i onoga čemu nas je ona naučila u odnosu u radu. Korak napred je u tome što nas sada zovu kao „konsultante za digitalnu transformaciju“ i sada kod osvešćenih korisnika razgovaraš sa njihovim menadžmentom o problemima, a ne o rešenjima. Tako smo jednom bili pozvani kod korisnika da digitalizujemo proces koji se ticao njihove prodaje i da im pomognemo da dođu do većeg obima predatih ponuda na mesečnom nivou. Nakon inicijalne analize ustanovili smo da njihovo zamišljeno rešenje koje su videli kao zajednički projekat bi vrlo brzo napravilo problem jer im određeni drugi procesi u okviru firme, koji su neophodni da budu ispoštovani zbog zahteva regulatora njihove industrije, još uvek nisu digitalizovani. Tako smo potpuno promenili pravac i smer saradnje od onog koji je bio inicijalno zamišljen. Dakle da sumiram: bavite se problemima kako biste identifikovali onaj pravi, imajte punu posvećenost menadžmenta kako biste imali uvid u celokupnu organizaciju i mogli da prave probleme i  rešavate, i naposletku zahtevajte da vaši partneri i konsultanti ne budu „samo“ tehnički potkovani već i da se ozbiljno potrude da razumeju biznis kojim se vi bavite na dubokom nivou. Tek onda predstoji razgovor o tehnološkim rešenjima i trendovima koji dolaze.